Obrazovanje predstavlja ključan segment ličnog razvoja pojedinca i posledično čitavog društva. Ono pomaže pojedincima da steknu kapital u vidu znanja, veština i kompetencija koje su od velikog značaja za njihovo dalje pozicioniranje i delovanje, kao i da tim znanjem i veštinama dalje oblikuju društvo u kome žive. Međutim, kada govorimo o obrazovanju ne mislimo samo na formalno obrazovanje (ono koje se dešava unutar zvaničnih institucija), već i na neformalno i informalno obrazovanje koja su sa pojavom novih tehnologija ubrzano počele da dobijaju na značaju kao dopuna formalnom obrazovanju. Prilagođeni današnjim navikama i potrebama mladih ljudi (a sve više i onih preko 30 godina) kako zbog svog formata tako i zbog prilike da se isprate najnoviji trendovi u obrazovanju, neformalno i informalno obrazovanje čine sastavni deo celo-životnog obrazovanja pojedinca. Dakle, današnji život nameće sve veću potrebu za sinergijom ovih tipova obrazovanja, a taj proces u velikoj meri olakšava i omogućava njihov kompatabilan karakter.

I dok je svaki od navedenih tipova obrazovanja tražio svoju poziciju u savremenom životu ljudi i društva, prateći trendove poput korišćenja novih tehnologija, razvoja digitalnih kompetencija, kreativnosti i kritičke misli, pandemija COVID-19 virusa je u drastičnoj meri poremetila obrazovni proces. Naterala je i formalno i neformalno obrazovanje da se u potpunosti prebace u digitalnu sferu, hvatajući sve ključne aktere u tom proces nespremne – od institucija, preko nastavnika, omladinskih radnika sve do učenika i njihovih roditelja. Od nastavnika, omladinskih radnika i učenika se očekivalo da preko noći savladaju upotrebu digitalnih alata i u online svetu nastave da obavljaju svoje uloge na način kako su to do „juče“ radili. Iako je od izbijanja COVID-19 pandemije prošlo više od godinu dana, svi ovi akteri su postali svesni da se stvari neće tako brzo vratiti „na staro“, kao i da je digitalizacija obrazovanja došla tu da ostane.

Činjenica da u svakodnevnom životu koristimo Viber, Facebook, Instagram i sve druge društvene mreže i tzv. online kanale komunikacije govori u prilog tome da su se glavna pomeranja u sferi adaptacije na novu matricu ponašanja i učenja već dogodile. Potrebno je samo da, koliko god je to moguće, otkrivanju svakog novog alata koji nam se nudi pristupimo sa dozom radoznalosti i radosti otkrića novog, a ne iz pozicije straha. Tako onaj najpoznatiji voz u istoriji kinematografije koji ulazi u stanicu s početka upotrebe velikog platna neće ići pravo na nas već će nam omogućiti da putujemo dalje. Digitalni alati su ništa više do naša tabla i kreda, papiri, stikeri i drugi materijali. Kakva sreća da se svi ti materijali vide u domovima naših učenika, i kakva sreća što znanje, i u teškim okolnostima, nalazi put do njih.

Neophodno je samo pružiti adekvatnu podršku svakom akteru – i nastavnicima i omladinskim radnicima i učenicima, da prebace svoje uloge u digitalni svet, pritom zadržavajući sve karakteristike kvaliteta koje je obrazovanje do sada pružalo. Upravo ovaj set obuka ima za cilj da pruži podršku ovim akterima u njihovoj kvalitativnoj tranziciji na digitalno obrazovanje ili obrazovanje na daljinu (termin koji se do danas ustalio za ovaj način obrazovanja).

Pandemija je nedvosmisleno bila izazov, ili je i dalje, međutim svaka kriza predstavlja i priliku da se sve ono što do tada nije bilo dobro ispravi i unapredi. Libero veruje da obrazovanje najbolje mogu unaprediti, i naći rešenje za sve izazove sa kojima se obrazovanje susreće, upravo oni koji čine njen sastavni deo – nastavnici, omladinski radnici i učenici. Upravo iz tog razloga, predstavnici ovih aktera su dovedeni na jedno mesto i obuke koje vidite pred vama su rezultat zajedničkog rada, razumevanja, saradnje, razmenjivanje sektorskog i među-sektorskog iskustva, a pre svega želje tih aktera da unaprede online obrazovanje u Srbiji i pomognu svojim kolegama/vršnjacima da se izbore sa izazovima sa kojima su suočeni.